Uloguj se

Uloguj se

Pretraga
Pronađite nas na
MENI

Duda Ivković dobio nagradu „Legenda Evrolige“ na nezaboravnoj proslavi u Atini

20. 09. 2017.

   Legenda srpske i evropske košarke Dušan Ivković oprostio se od trenerskog posla spektakularnom utakmicom u Atini. Uoči utakmice, gledaoci i igrači posebnim aplauzom pozdravili su košarkaške legende, koji su jedan za drugim izlazili na parket i pozdravljali one koji su kupili kartu za ovaj humanitarni meč. Dok ih je spiker pojedinačno pozivao na teren, na parket su istrčavali Predrag Danilović, Žarko Paspalj, Aleksandar Saša Đorđević, Branislav Prelević, Dušan Vukčević, Dragan Tarlać, Dejan Tomašević, Teo Papalukas, Jure Zdovc, Dražen Dalipagić, Zoran Čutura, Nenad Krstić, Dino Rađa i Milan Tomić. I iza njih sedele su legende, poput Miroslava Miće Berića i Mirsada Jahovića (Turdžana).
   Kada je izašao iz tunela, Ivković je stao na centar terena u društvu Vasilisa Spanulisa i Panajotisa Fasulasa, kapitena svojih šampionskih sastava Olimpijakosa. Zajedno sa njima, pozirao je kraj trofeja prvaka Evrope, kojim je ušao u istoriju kao najveći trener Pirejaca.U okršaju Olimpijakosa i ekipe nazvane „Zvezde Dušana Ivkovića“ pobedu su odneli gosti rezultatom 111:103.
   Utakmici su prisustvovale mnoge sportske zvezde među kojima je bio i Novak Đoković. Ivković je ovom prilikom postao i sedmi čovek koji je dobio nagradu legenda Evrolige, kao i prvi kojem je uručena nagrada trenerska nagrada legenda Evrolige. Preostalih šest legendi su Teo Papalukas, Huan Karlos Navaro, Ramunas Šiškauskas, Dimitris Dijamantidis i Mirsad Turkdžan.
   Na oproštaju Ivkovića bili su njegovi bivši igrači Toma Ertel, Nikos Zizis, Stefan Marković, Bogdan Bogdanović, Kostas Slukas, Čedi Osman, Nikola Kalinić, Pero Antić, Dario Šarić, Viktor Hrijapa, Kajl Hajns, Boban Marjanović, a prisustvovao je Aleksandar Đorđević. Ž
   Utakmica je bila u drugom planu, a prekinuta je 28 sekundi pre kraja simbolično zbog 28 osvojenih trofeja Ivkovića u karijeri.
Ivković je tokom karijere osvojio dva puta Evroligu (1997. i 2012), Evrokup (2006), evropski Kup Radivoja Koraća (1976) i Kup Saporta (2000), uz 15 titula prvaka i kupova država u kojima je radio.